Београдски Спорт Клуб је рођен!
На састанку, који је 6. јула 1911. године одржан у кафани «Женева», која се налазила на углу Александрове и Београдске улице, основан је један клуб, који ће у наредним годинама исписати најлепше странице нашег фудбала, а тај клуб живи и дан данас и поред тога што су га укидали, реименовали, селили… Ништа још није убило дух нашег града и наш клуб, а 2011. године, тадашњи БСК, а данас ОФК Београд, слави златни јубилеј, први век свог фудбалског битисања!
Ову свечану оснивачку скупштину тог сунчаног, летњег, дана, отворио је једним пригодним говором Јеврем – Јеша – Пантелић, публициста. Пошто су биле обављене потребне претходне радње, изабрана је и прва управа клуба: за председника – Андра Јовић, за потпредседнике – Данило Стојановић – чика Дача и Јеврем Пантелић, за секретара – Душан Милошевић, за благајника – Милош Екерт, а за економа – Божидар Тодоровић. Чланови управе су постали Момчило Живановић, Иван Живковић и Бошко Крстић. Клупски фотограф био је Љубиша Глишић, а уметник за рекламе арх. Александар Дероко, што само по себи представља новину у тадашњем фудбалу и показатељ да је нови клуб имао модеран вид схватања фудбала.
После избора ове прве клупске управе и пошто је изгласала правила клуба, скупштина је донела одлуку да клупско игралиште буде подигнуто на уступљеном терену београдске општине, на некадашњем Тркалишту (бивши хиподром), где се данас налази Технички факултет.
Име је усвојено на предлог Милоша Екерта, банкара «Прашке кредитне банке», који је дао идеју да се новоформирани клуб зове Београдски Спорт Клуб!
Правила клуба одобрена су од управе Града Београда, 1. септембра 1911. године и тада је Београдски спорт клуб званично почео са радом!
Усвојене су и боје клуба – тамно плаво – светло плава комбинација, на предлог Милете Недића – тадашњег центарфора, јер су то биле боје његовог колеџа – Шатлен у Женеви где је студирао, а по тој комбинацији боја је касније клуб био познат и добио је надимак «београдски Плави»!
Од прихода са прве наше одгране утакмице са Шумадијом (8:1), прилозима чланова и људи из Прашке кредитне банке, наручени су први дресови у Прагу. Донети су до Земуна (Аустроугарска) и неколико играча је прешло у Земун, навукло по 3-4 дреса на себе да не би платили, за нас тада прескупу царину и тако их донели у Београд.
Непосредни повод оснивања БСК-а
Треба рећи да је БСК основан као директна последица раскола у једном другом београдском клубу – Српском мачу, где је владала дугогодишња лоша атмосфера између играча и председника клуба Радивоја Новаковића. То неслагање је доживело своју кулминацију после две одигране пријатељске утакмице између репрезентације Београда и одговарајуће селекције Загреба, где су играчи Српског мача који су били позвани у селекцију и поред противљења председника и забране да иду пут Загреба, ипак отишли и одиграли те мечеве, а по повратку у Београд више нису били чланови другог по реду најстаријег клуба у престоници Србије.
Убрзо након тога, одлучили су да оснују нови клуб, а придружили су им се поједини играчи Сокола (Данило Стојановић и Милета Недић), те ђаци тадашње гимназије «реалке» (Микша Јовановић, Велибор Андрејевић, Миодраг Јовановић – Цине и др.), као и службеници Прашке кредитне банке (Милош Екерт, Ото Кохут, Јосиф Шваха), те је тако формиран, касније велики БСК.
Прва утакмица
На Малу Госпојину 1911, одиграна је прва званична утакмица БСК-а. Противник је била Шумадија коју смо победили 8-1, а састав је био следећи:
Бота Станковић – Пуфта; Миша Обућина – Лаф, Јосиф Папо – Јожи; Ђока Поповић – Кера, Божа Тодоровић – Буџа, Душан Милошевић – Цуцко; Брана Вељковић – Цига, Јосиф Бенер – Јајо, Милета Недић, Никола Стефановић, М. Фурјановић – Фурка.
Своје прве две међународне утакмице, плави су одиграли против тадашњих аустроугарских клубова, 1913. године са новосадским МТК и 1914. против суботичког Мункача, те панчевачког С. К, док су омладинци БСК-а своју прву утакмицу одиграли и раније против Грађанског шпорт клуба из Земуна!
Први стадион
Отварање стадиона на бившем Тркалишту (све до 1906. на том месту био хиподром када се преместио на садашњу локацију – Цареву ћуприју) одржало се на православни Васкрс, 6. 7. и 8. априла 1914. године, «Ускршњим лоптачким турниром», а учествовали су БСК, БСК ИИ, Српски мач и Велика Србија ИИ, те суботички САК и турнир је трајао три дана. У стадион је уложено тадашњих 10 000 динара, а направљене су покривене трибине са ложама и седиштима за преко 700 гледалаца.
Иако се званично првенство није играло све до 1923. године, те, иако су фудбалске утакмице у том периоду биле ретке, ипак су се у сваком тренутку знали најбољи клубови. У Србији је у то време БСК носио епитет незваничног шампиона у периоду између 1911-1912, па од јесени 1912 до зиме 1913.
И св. рат
На жалост, фудбал у Србији је брзо замро, јер су дошли ратови, прво два Балканска, па одмах затим и И св. рат, те је клуб у периоду између 1914-1919. био распуштен, а наш први стадион у близини данашње локације парка Ташмајдан, је за време првог светског рата разорен од непријатељске артиљерије и касније претворен у њиву са засађеним кукурузом од стране аустроугарске власти.
Такође, доста фудбалера је отишло на ратиште, али је исто тако и доста њих наставило играњем фудбала у Француској, Грчкој, Енглеској и Италији! У Београду под окупацијом, преостали, млађи играчи из предратних београдских клубова удружују се у С. К. Београд, те играју неколико пријатељских утакмица у циљу сакупљања средстава за сиротињу и да би се дигао морал људима у том тешком периоду.
Обновљен клуб!
По завршетку рата, објекат на коме је наш клуб играо своје утакмице је обновљен, те је вратио првобитну намену и БСК је од краја марта 1919. ту играо све до пресељења на Топчидерско брдо 1929. године, на место где је сада стадион Партизана. Шест година касније од поновног отварања стадиона, терен је ротиран за деведесет степени, те је тада поново реконструисан.
Лопта наставља да се котрља и 1919. фудбал у Краљевини СХС се организује у фудбалски савез са седиштем у Загребу. Од 1920. године се формира првенство Београда и београдски лоптачки потсавез, у коме, те године, учествују БСК, Југославија, БУСК и Соко, да би у нередних пар година број клубова растао све више. БСК осваја првенства Београда у његова прва три издања, а 1924. бележи се и велики успех када је савладан мађарски Ференцварош са 4-2, тада један од најбољих клубова Старог континента.
Године 1925. у клуб, са својим братом Николом, долази Благоје Моша Марјановић, који ће у каснијем периоду важити за једног од људи који су обележили први век постојања нашег клуба.
После неуспеха у квалификацијама за државно првенство које се одржава од 1923. године и доста лошег стања у клубу, 1927. БСК побеђује у првенству београдског лоптачког потсавеза и од те године је редован учесник такмичења које су чинили најбољи клубови из осталих подсавеза.
Нови стадион!
Петог и шестог маја 1929. године, турниром у коме су учествовале 4 екипе, БСК, Југославија, Простејов (Чехословачка) и Славија (Софија), отвара се стадион са атлетском стазом, капацитета за преко 30 000 гледалаца на Топчидеру, те се премештамо са старог Тркалишта, због изградње Техничког факултета, Универзитетске библиотеке и Архива Србије, на нову локацију, која је касније добила и вештачко осветљење. Прва ноћна утакмица је одиграна са Рапидом 24. јула 1934.
БСК креће у освајање титула!
Административним путем и различитог тумачења правила савеза и потсавеза, после још једног освојеног првенства БЛП-а, због наводног играња једног играча који није имао право на то – Марковића, БСК – у се одузима титула првака државе 1929 године. Већ сезоне 1930/31, поред назива најбољег у свом подсавезу, освајамо своје прво државно првенство на заиста маестралан начин, када побеђујемо у свих десет утакмица, уз гол разлику 32:6! Тај успех до почетка ИИ св. рата понављамо још четири пута и то у сезонама 1932/33, 1934/35, 1935/36 и 1938/39. Такође, најбољи стрелци првенстава, прве заједничке државе, су били Кузман Сотировић, Ђорђе Вујадиновић у два наврата, Благоје «Моша» Марјановић чак три пута и Светислав Глишовић.
Наш, плаво – бели, грађански клуб, имао је завидних успеха на међународној сцени, када је у Митропа купу у два наврата био на корак од финала, но клубови из Мађарске, тадашње фудбалске велесиле, су нас у томе спречиле.
Оно што је такође важно напоменути, је то да су 1930, на светском првенству у Уругвају, где је подељено треће место са УСА, што је наш највећи репрезентативни успех у историји, 2/3 наше репрезентације чинили су чланови БСК-а! Такође, прва три југословенска фудбалера који су прославили “златни јубилеј” са 50 утакмица у националном тиму били су Благоје Моша Марјановић, Милорад Микица Арсенијевић и Александар Тирке Тирнанић.
Доста је легендарних играча из тог периода, момака који су били идоли тадашње спортске јавности… Др. Михајло Андрејевић, Андра Којић, Милета Недић, Никола Симић – Поп, Бора Васиљевић – Икиш, затим браћа – “Моша” и “Грба” Марјановић, Лајош Шенфелд – Тушко, Баја Драгићевић, Ђорђе Вујадиновић (једини играч који је учествовао у свих пет похода на титулу), Кузман Сотировић, Светислав Глишовић, Микица Арсенијевић, Александар Тирнанић, Сава Маринковић, Светислав Ваљаревић, Војин “Шкоба” Божовић, Фрањо Глазер, Драгутин Најдановић, Густав Лехнер, Ернест Дубац, Петар Манола… само су део оних који су градили здраве темеље нашег фудбала, а БСК је на збирној табели првенстава те епохе на водећем месту!
ИИ св. рат
На жалост, мир на Балкану је, по навици, краткотрајан, те земљу опет захвата ратни вихор и дотадашње првенство краљевине Југославије се гаси. И поред тога, игра се наставља, а лигу чине клубови из Београда. У лето 1941. БСК је освојио тзв. “Српски куп”, у лига такмичењу са 6 клубова, затим лета 1943. је опет био првак БЛП-а (Београдског лоптачког подсавеза) у лиги од 10 тимова, а у марту 1944. је освојио првенство Београда у лиги од 10 екипа, тако да треба додати у биланс јос три титуле на оне предратне.
Наравно није се због рата путовало ван Београда, међутим треба рећи да није ни било дораслих клубова у унутрашњости. Такође, наш стадион на Топчидерском брду бива тешко оштећен «савезничким» бомбардовањем 1944. године, а после тог догађаја, који се одиграо на Васкрс 1944. године, до уласка партизана у Београд у октобру, није било фудбалских утакмица у нашем граду.
Тада су за БСК играли неки нови клинци, предвођени голманом Срђаном Мркушићем, Миодрагом Миндом Јовановићем, Рајком Митићем, Бобом Михаиловићем, Бранком Станковићем, Костом Томашевићем, који су после рата и након забране постојања БСК-а, сви били расути по новоформираним клубовима – Црвеној Звезди и Партизану, као и Милорадом Николићем Попцем, који је после рата отишао у иностранство и више се није враћао у Београд.
Укидање БСК-а и дешавања по доласку нове власти
Фудбал за време ИИ св. рата је био табу тема у комунизму, као уосталом и сва фудбалска такмичења пре 1945. коју је нова власт одредила као прву годину почетка одигравања фудбалских првенстава, што се на жалост у већини медија и дан данас махом прихвата!
У децембру ’44 БСК и СК 1913, најтрофејнији београдски предратни клубови, се не помињу својим именима него “плави” и “црвени” и играју у корист сиромашних породица. Од ’45 не постоје висе ни под тим називом, а 5. маја те године, заванично су укинути сви тадашњи клубови без помињања поименце, прогласом Министарства просвете и потписом Митре Митровиц-Ђилас, да би се тиме обзнанило јавности оно што је већ укинуто пре више од шест месеци.
Оснива се тим УСАОС-а (уједињена социјалистицка антифасистицка омладина Србије) – ФК Црвена Звезда и тим И Армије који је преименован у Централни Дом Југословенске Армије Партизан, по узору на московски ЦДКА (касније ЦСКА). Црвеној Звезди додељује се стадион СК Југославије (некадашњи СК 1913 и Велика Србија), а ЦЂА Партизан стадион нашег БСК-а!
Тимови су укинути 1944. са званицним разлогом што су играли у време рата, а такође, намера је била да по совјетском моделу сви тимови буду са управама из партије, војске и полиције.
Основан ФК Металац
У сали, у улици Немањина 25, тог 25. марта 1945. формира се тим синдиката металаца – ФК Металац и дате су му просторије предратног ФК Јадран. Такође, основано је и Спортско друштво “Металац”, са својих седам секција – фудбалском, рвачком, кошаркашком, рукометном, хокејашком, бициклистичком и атлетском. Касније је укинута рвачка и хокејашка, а доста након тога укључена тениска и шаховска секција.
Јосип Броз Тито је проглашен за почасног председника клуба, а име је донето декретом раније него што се одржала оснивачка скупштина и нико се није усуђивао да било шта противречи. Тада је власт форсирала да се оснује што више клубова са називом Пролетер, Напредак, Младост, Динамо, Партизан, Металац…
Клуб је задржао боје предратног БСК-а светло плаво – тамно плаву комбинацију боја, а и грб је био сличног облика. На оснивачкој скупштини присуствовали су и ушли у структуре клуба наши легендарни играчи – инг. Милорад Арсенијевић и инг. Сава Маринковић.
Исте године, сада Металац, постаје првак Београда (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици побеђена је ФК Црвена Звезда. Плаво – бели узимају редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне 1946-47.
Поново БСК!
На ванредној скупштини клуба, 22. јула 1950, донета је одлука да се поново врати име БСК, а многи су били скептици да ли ће власт допустити да се то име поново носи, но Владимир Дедијер, тадашњи политички функционер, а предратни навијач БСК-а, је на то рекао да је БСК “баш лепо име” и да не види проблем у томе, те је враћено име БСК и клуб по свему подсећа на истоимени клуб од пре рата и тамно плаво – светло плава боја дресова се не мења, а грб је скоро идентичан оном предратном!
Под тим именом освајамо своја прва два трофеја у националном купу и то 1953. и 1955. године, када је побеђен сплитски Хајдук у два наврата!
Оно што је такође занимљиво из тог периода је то да наши омладинци 1951. године постају прваци СФРЈ, а наш други тим улази у осмину финала националног купа.
Станоје Јоцић и Предраг Поп Марковић постају први стрелци лиге, а 1955. године се осваја вицешампионска титула!
Тих година су се истицали и остали упамћени бројни играчи као што су Драгиша Филиповић, Александар Панић, Сретен Давидовић, Лазар Тасић, Здравко Јуричко, Василије Шијаковиц, Сава Антић, Предраг Поп Марковић, Петар Раденковић, Томислав Калоперовић, Станоје Јоцић, Живко Јосић…
Фузија са ТСК Шумадијом и промена имена у ОФК Београд
Клуб се такмичи под нашим старим именом све до 26. новембра 1957. године, када, у то време, БСК долази у доста лошу финансијску ситуацију и тада се, после фузије са нижеразредном ТСК Шумадијом, у коју су ушли јаки државни функционери (“генексовци” – оперативци УДБЕ), који су пре тога били у управи Партизана, опет мењамо назив клуба у данашњи ОФК Београд, те мењамо боје у данашње плаво – беле, а оснивачка скупштина одржана је у сали радничког универзитета «Браћа Стаменковић».
Пре промене имена, 24. августа 1957, одиграна је наша прва утакмица на садашњем Омладинском стадиону (раније се звао Омладински стадион Југославије) – ОФК Београд – ФК Будућност 3-1.
Префикс ОФК је додат и да би клуб коначно добио свој стадион – Омладински, који је добио на коришћење од града. До тада је БСК плаћао кирију за коришцење Звездиног стадиона па би их Звезда некад и тужила за неизмирење исте. Када је Звездин стадион постао неподобан за прву лигу, БСК је играо на Партизановом илити нашем некадашњем.
Такође, мора се рећи за страх тадашње власти од националистицког призвука имена “БСК Шумадија”, које би могло привуци “реакцију” и то је један од разлога за доношење новог имена ОФК, а званицно је речено – “Београд треба да има прволигаша са именом града“.
Већ 1962. победом у финалу над суботичким Спартаком, нашу витрину попуњавамо са још једним трофејом купа, а четири године касније, у незаборавном финалу које се и дан данас препричава, шаљемо загребачки Динамо кући са шест голова у његовој мрежи, те освајамо, до сада, последњи, четврти куп у нашој историји.
Још једном смо били надомак освајања наше нове титуле, али генерацији из сезоне 1963/64, на нашу жалост, то ипак није пошло за ногом, но треба рећи да по многима нашем клубу није било дозвољено да узме шампионат и тако разбије традицију искључивог освајања титула тадашње велике четворке.
Такође, мреже противничких голмана у том периоду, поред осталих саиграча, редовно буши Слободан Сантрач, који постаје апсолутни рекордер по броју постигнутих голова у нашим првенствима и тај рекорд до дан данас није надмашен, а такође, носећи наш дрес осваја и бронзану копачку Европе.
Шездесете и седамдесете су године када је за наш тим чула цела фудбалска Европа, а у евро такмичењима пред нама су падали и такви великани као што су минхенски Бајерн, торински Јувентус, ротердамски Фејенорд, напуљски Наполи, атински Панатинаикос и многи други клубови који су и дан данас крем светског фудбала.
ОФК Београд је у том периоду дванаест пута уцествовао у међународним куповима и то два пута у Купу победника купова, по 3 пута у Купу сајамских градова и Купу УЕФА, као и по два пута у Интертото и Митропа купу.
Тада бележимо и наш највећи интернационални успех у периоду после ИИ св. рата – полуфинале КПК, где је у двомечу бољи био лондонски Тотенхем, касније освајач тог купа, а издвајамо и ¼ финале УЕФА купа 1973. када нас је елиминисао Твенте.
Погледајте видео запис са реванш утакмице полуфинала КПК у Лондону против Тотенхема!
извор: бритисхпатхе.цом
За нас тим тада су између осталих наступали великани насег фудбала, од којих су многи од њих били стандардни репрезентативци попут Јосипа Скоблара, Драгана Гуглете, Спасоја Самарџића, Благомира Кривокуће, Сретена Бановића, а нешто касније Илије Петковића, Слободана Сантрача, Драгослава Степановића, Нинослава Зеца, Богдана Турудије, Петра Бороте, Душана Лукића…
Тада је ОФК-а имао велику армију навијача широм целе Југославије, као и ван граница СФРЈ, а податак који најбоље говори о томе јесте да се у немачком граду Штутгарту 1971. године основао ОФК Београд – Штудгарт, који се и дан данас такмичи у немачким регионалним лигама.
Осамдесете године XX века, памтиће се по лошем, јер смо константно били између прве и друге лиге, да би после испадања из елитне лиге СФРЈ 1986. године, остали у друголигашком рангу такмичења све до распада државе, када смо се вратили у лигу коју су чинили клубови из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Те 1991/92. је направљен одличан резултат и тада смо под диригентском палицом Илије Петковића, који је те године са места техничког директора преузео тренерско место, у јакој конкуренцији, изборили излазак у куп УЕФА, но санкције су нас спречиле да Београд вратимо на европску фудбалску мапу после дугог низа година.
У другој лиги, у којој смо укупно били 10 пута, одиграли смо 300 утакмица са следецим билансом : 300 утакмица, 152 победе, 70 ремија, 78 пораза, 499 постигнута гола, а 274 пута су наши чувари мреже морали да капитулирају.
Треба рећи да су наши омладинци 1985. постали прваци Србије и вицешампиони Југославије у одговарајућој категорији, а као друголигаши у сезони 1989/90 играмо полуфинале националног купа.
Такође, богатији клубови су махом одводили наше одличне младе играче, те није било времена и могућности да се тим одржи и направи неки већи резултат.
Ни деведесете нису биле срећније за Београд, осим раније поменутог успеха из сезоне 1991/92, као уосталом ни за остатак Србије, која је опет погођена ратним дешавањима, а најважније је то да је клуб по тешким условима опстао!
Године 2002. мења се име клуба у Ф.К. ОФК Београд што наилази на доста подељена мишљења међу присталицама плавих и уопште у фудбалској јавности Србије, те навијачка група Плава Унија Београд тражи да се врати право име ОФК Београд без исељено додатог и граматички неисправног ФК. Такође, постоје и иницијативе за враћање првобитног имена клуба – Београдски Спорт Клуб!
У последњој декади бележимо променљиве резултате. Од успеха 2003, када смо се после двадесет девет година пласирали у једно евро такмичење (овог пута Интертото куп) и учешћа у полуфиналу ИК-а, када је од нас био бољи мадридски Атлетико где се Офковцима повратио давно изгубљени понос, до лоших резултата које бележимо последњих година, када смо тек у последњим колима сачували суперлигашки статус.
Петар Дивић је наставио путем својих славних претходника, те постаје први стрелац лиге са постигнутих 27 голова.
Такође, вредан успех забележили су омладинци, који су освојили првенство Србије 2008 и 2009. године, а 2006. године смо после четрдесет година били надомак освајања домаћег купа, када смо поклекли тек у продужецима!
Сезона 2009/10 је опет вратила осмехе на лица свима онима који живе за плаво – беле, када смо се поново вратили у врху табеле, а изборен је и излазак у Европу.
У сваком случају, 2011. године ће се сваки Офковац осећати поносно и не само они него и сви прави љубитељи и поштоваоци нашег фудбала, јер се слави век постојања клуба, који је међу првима стварао фудбалску културу на овим просторима! На генерацији која ће наступати наредне сезоне и на људима који воде клуб је велики задатак да у нашој клупској стогодишњици направе резултат и обележавање овог вредног јубилеја какав Београд заслужује, а наша историја и људи који су све ове године бранили боје нашег града и клуба, као и навијачи, чија се песма на стадионима чује ма год њихов тим играо, их на то итекако обавезују!
Моја крв је плава!
ОФК Београд ест. 1911.
Више о нашим резултатима кроз нашу историју можете сазнати у нашој секцији Статистика, а детаље и занимљиве приче можете прочитати у “Мишиној колумни“, као и у секцији “Занимљивости“.
Важни догађаји кроз нашу историју
Мије Ковачевића 10 а, Београд, Србија.
Телефон: +381 11 3292 340, 3292 341, 3291 514,
Факс: +381 11 2762 364 ; е-маил .
Званични клупски сајт - њњњ.офкбеоград.цо.рс
Незванични клупски сајт – њњњ.офкбеоград.нет
* 1. септембар 1911. – Основан Београдски Спорт Клуб
* 26. октобар 1911. – Прва утакмица БСК-а (побеђена Шумадија са 8-1) на терену где је сад универзитетска библиотека и архив Србије (потес између Вуковог споменика и Ташмајдана), а пре тога је ту био хиподром, те се зато игралиште звало Тркалисте.
* 1914. – Одигране прве међународне утакмице против суботичког Мункача и новосадског МТК-а (тада Аустроугарска)
* Због И св.рата од 1914. до марта 1919. клуб је био распуштен.
* 1919. – Обновљено старо игралиште на Тркалишту које је било уништено непријатељском артиљеријом
* 1920. – Оснива београдски лоптачки подсавез (БЛП) и игра се првенство Београда, а БСК осваја његово прво издање
* 1921. – БСК осваја првенство БЛП-а
* 1922. – БСК осваја првенство БЛП-а
* 1924. – Први интернационални успех – побеђен Ференцварош са 4:2.
* маја 1925. – Моша Марјановић приступио БСК-у
* 1927. – БСК осваја првенство БЛП-а
* 1927. – Освојена вицешампионска титула државе
* 1927. – Примљена дрзава Југославија у СЕ Куп – БСК и Хајдук.
* 1927. – Кузман Сотировић први стрелац лиге
* 1929. – БСК осваја првенство БЛП-а
* 1929. – Отварање стадиона са атлетском стазом и за преко 30 000 гледалаца на Топчидеру 5. и 6.маја.
* 1929. – Административним путем, БСК-у се одузима титула због наводног играња једног играча – Марковића, који није имао то право, те је те године освојена само вицешампионска титула државе
* 1929. – Ђорђе Вујадиновић први стрелац лиге
* 1930. – БСК осваја првенство БЛП-а
* 1930. – На светском првенству у Уругвају (подељено треће место са УСА) 2/3 наше репрезентације су били чланови БСК-а
* 1930. – Благоје Марјановић први стрелац лиге
* 1931. – Освојена прва титула шампиона државе са импресивним скором од 10 0 0 и са гол разликом од 32:6!
* 1931. – Ђорђе Вујадиновић први стрелац лиге
* 1933. – Освојена друга титула шампиона државе
* 1935. – Освојена трећа титула шампиона државе
* 1936. – Освојена четврта титула шампиона државе
* 1936. – Благоје Марјановић први стрелац лиге
* 1937. – Благоје Марјановић први стрелац лиге
* 1938. – Освојена вицешампионска титула државе
* 1939. – Освојена пета титула шампиона државе
* 1939. – Полуфинале Митропа купа
* 1940. – Полуфинале Митропа купа
* 1940. – Освојена вицешампионска титула државе
* 1940. – Светислав Глишовић први стрелац лиге
* 1941. – Победник “Српског купа” (учествовало 6 тимова)
* 1943. – Првак БЛП-а (Београдског лоптачког подсавеза) у лиги од 10 тимова
* 1944. – Освојено првенство Београда у лиги од 10 тимова
* 25. марта 1945. – БСК премименован у ФК Металац и основано Спортско друштво “Металац” са својих седам секција – фудбалском, рвачком, кошаркашком, рукометном, хокејашком, бициклистичком и атлетском. Касније укинута рвачка и хокејашка, а формирана тениска и шаховска секција.
* 1945. – Првак Београда (лига од 6 тимова)
* 22. јула 1950. – На иницијативу Владимира Дедијера враћено име БСК
* 1951. – Омладинци БСК-а прваци државе
* 1951. – БСК ИИ у осмини финала купа Југославије
* 1952. – Станоје Јоциц први стрелац лиге
* 1952. – Омладинци прваци Србије
* 29. новембар 1953. – Освојен први куп, БСК – Хајдук 2-0
* 1955. – Освојена вицешампионска титула
* 29. новембар 1955. – Освојен други куп, БСК – Хајдук 2-0
* 1955. – Предраг Марковић први стрелац лиге
* 26. новембра 1957. – Фузијом са ТСК Шумадијом у коју су ушли бивси функционери Партизана (полицијско крило), мењамо име у ОФК Београд
* 24. август 1957. – Прва утакмица на нашем Омладинском стадиону – ОФК Београд – Будућност 3-1
* 04. август 1962. – Освојен трећи куп, ОФК Београд – Спартак 4-1
* 1963. – Полуфинале Купа Победника Купова
* 1964. – Освојена вицешампионска титула
* 26. мај 1966. – Освојен четврти куп, ОФК Београд – Динамо 6-2
* 1968. – Слободан Сантрац први стрелац лиге
* 1969. – Осмина финала Купа сајамских градова
* 1970. – Слободан Сантрац први стрелац лиге
* 1972. – Слободан Сантрач “бронзана копачка Европе”
* 1973. – Четвртфинале Купа УЕФА
* 1973. – Слободан Сантрац први стрелац лиге
* 1985. – Омладинци постају прваци Србије и вицешампиони Југославије
* 1986. – ОФК Београд испада у другу лигу и не враћа се у прву све до сезоне 1991/92., када у окрњеној лиги СФРЈ заузима 4. место и пласман у УЕФА куп, али ратна дешавања нам не дозвољавају излазак на евро сцену.
* 2001. – Петар Дивиц први стрелац лиге
* 2002. – Управни одбор мења име у ФК ОФК Београд
* 2003. – После 29 година учесник једног Евро такмичења
* 2004. – Полуфинале Интертото купа
* 2006. – Финалиста Купа Србије
* 2008. – Омладинци ОФК Београда прваци Србије
* 2009. – Омладинци ОФК Београда прваци Србије
