Сам
почетак новог миленијума донео је многе промене, нова догађања на домаћој и
светској сцени, убрзани технолошки напредак, политиканска препуцавања и
лоповски фудбалски савези била су и даље у жижи пажње али не и за верне
навијаче ОФК Београда који су знали шта желе. Баш тада негде на углу између Булевара
Деспота Стефана (тадашњег 29. Новембра) и улице Војводе Добрњца, мала али верна
група офковаца уз послеподневно пиво несвесно је била главни окидач једне нове
навијачке групе која ће се недуго затим родити. Београдски мангупи, махом десничарски
оријентисани потекли из панк и скинхед супкултуре који су бодрили ОФК Београд
још од деведесетих година окупљали су се на поменутој локацији испред тадашњег драгстора “Пингвин”. Након трагичне погибије једног од момака из
екипе, Горана Божића Боже, испијајући последње пиво у његову част, момци доносе
одлуку да испуне последњу Божину жељу -Пингвин Бојси су рођени. То пролеће 2002. године на српску навијачку
сцену доноси још једну нову младу групу навијача ОФК Београда у навијачким
круговима познату као Пингвини. Пингвин Бојс су од самог почетка узели активно
учешће у свим утакмицама како код куће тако и на страни, и кроз пар година свог
постојања успевају да прошире своје редове, те недуго након тога постају
најмасовнија и најорганизованија навијачка група ОФК Београда ван Карабурме.
Офковци из Панчева, Вишњичке Бање, Борче, центра и Ташмајдана, Новог Београда,
Бежанијске Косе итд. стајали су сви под
једном заставом– Пингвин Бојс. Неретко
се у то време могао видети кортео београдских навијача који је громогласно
озвањао центром и наговештавао да баш тај дан игра ОФК Београд. Мали Ташмајдан врвео је од навијача ОФК
Београда, док се пред полазак на гостовање тражило једно место вишка у пуном
аутобусу Пингвин Бојс-а. Још се и данас памте пијана гостовања припадника
Пингвина Бојс-а у Чешкој, Бугарској, Финској,
утакмицу у Румунији, Црној Гори, а у новијој историји путовања у
Холандију и Грчку. Где је био је био Београд, ту су били и Пингвини. Као група
која је окупљала десетине душа, ни сам маркетинг никада заостајао. Из
организације Пингвин Бојс-а изашло је више мотива мајица, дуксева, шалова,
качкета и капа сл. Такође, пингвини су врло често били познати по свом
проблематичном понашању, па група за временски кратак период долази у центар
пажње на српској и београдској навијачкој сцени. И многи се данас сећају
окршаја са другим навијачима и демолирања свега што није ишло од руку
Пингвинима. У току 2006. године Пингвини
престају активно да иду на јужну трибину омладинског стадиона али група настаје
да живи и неретко прати утакмице са западне трибине, да би се на југ припадници
групе вратили тек 2012. Године. У том међувремену језгро Пингвин Бојс-а одувек
је остало привржено ОФК Београду и као и дан данас, верно прати пут београдског
стогодишњака. Иако је група прошла кроз тежак период, нека браћа више нису на
овом свету са нама, док су неки добили вишегодишње затворске казне, Пингвини настављају
да постоје. У години када се прославља 15. година групе поново су пробуђене
старе ватре старе гарде, док сада нови
момци а сутра и наша деца не буду преузели заоставштину својих очева- старих
Пингвина. Јер једино је Београд наша светиња!
ЈЕДНОМ ПИНГВИН – УВЕК ПИНГВИН!
